Zdrava klima stanovanja
Prevelika vlaga u vazduhu je najveći neprijatelj zdrave klime stanovanja. Nešto od ove vlage oslobađa i ljudsko telo. Mi takođe proizvodimo i velike količine vlage kada se tuširamo, kupamo ili kuvamo. Važno je kontrolisati nivo vlažnosti putem pravilne ventilacije. Ako je ova ventilacija zanemarena, gljivice, plesni počinju rasti,sto predstavlja ozbiljan rizik za naše zdravlje.
Dakle, zašto se stvara plesan i može li se izbeći?
Građevinski stručnjaci i odgovorna državna tela zapadnih zemalja, preporučuju odgovarajuću ventilaciju kao najučintkovitiji metod sprečavanja stvaranja plesni. Razlog je što su nove i renovirane zgrade danas više nego što su bile pre izolovane. Loša strana ove efikasne toplotne izolacije je da sprečava pasivnu ventilaciju putem promaje kroz prozore, a koju smo nekada, kroz loše prozore imali. Za vlasnike kuća i stanare, to je značilo česte ventilacije vazduha u malim dozama, sto je najčešće sprečavalo pojavu plesni i visoku koncentraciju štetnih stvari. Moderni ventilacijski sistemi su dobra ideja i za nove i za modernizovane objekte, jer olakšavaju i čine praktičnom ventilaciju, a neki sistemi su takođe optimizovani da bi smanjili gubitke energije za grejanje.
Kako se stvara plesan?
Plesan daje vredan doprinos svakom prirodnom okruženju, jer potiče od raspada organskog materijala. Mikroskopski vidljive spore se prenose putem vazduha i tako dospevaju i u naše domove. To nije problem ukoliko spore ne završe na vlažnim površinama unutar zgrade, što je osnova za njihov rast i razvoj. Plesan se hrani i razvija na drvetu, iverici, gipsu, tapetama, pa i tapetnom lepku, silikonu, svim bojama i lakovima, te na materijalima kao što je cement i beton. Plesan za svoj razvoj ne treba svetlo i može se širiti na izloženim površinama, ali i na neosvetljenim površinama, na primer iza zidnih tapeta. Spore, međutim, trebaju vlagu da bi mogle klijati. Vlaga je prema tome osnova i najvažniji preduslov za razvoj plesni.
Odgovarajuća vlažnost vazduha je ključna.
Vazduh se uglavnom sastoji od azota (78%) i od jedne petine (21%) kiseonika. Samo 0.9% poseduje plemenitih plinova kao što su neon, helijum ili argon, te uprkos činjenici da je „staklenički plin” ugljen dioksida samo 0,03%, ali ipak uzrokuje mnogo problema.
Ovde su najvažniji saveti za pravilno provetravanje:
- Uvek provetravajte sobe širom otvorenih prozora, a ne samo otvaranjem na kip. Potpuno otvoreni prozori osiguravaju efektivnu izmenu vazduha u što kraćem vremenu.
- Provetravajte sobe – u zavisnosti od sezone – ujutru po 20-30 minuta. Posebno spavaću i dnevnu sobu.
- Ponavljajte provetravanje tri do četiri puta dnevno po 10-15 minuta.
- Uvek gasite radijatore pre provetravanja da biste uštedeli energiju, a u slučaju grejanja u ciklusima (kada ne grejete nooću) obavezno provetrite prostoriju ujutru pre početka grejanja.
- Temperatura soba koje ne upotrebljavate nikada ne bi smela biti ispod 15C, kako bi vazduh unutar njih moogao apsorbovati dovoljnu količinu vlage.
Pravilno provetravanje
Prikladno snabdevanje svežim vazduhom:
Tehnička rešenja
U zavisnosti od konstrukcije zgrade, izolacione situacije i drugih faktora, trebali bi izabrati najprikladniji i najekonomičniji način ventilacije. U osnovi, tri su tipa ventilacionih sistema:
Prirodna ventilacija
Koncept prirodne ventilacije je baziran na razlici u pritiscima između različitih prostora/pregrada objekta. Vazduh prirodno kruži od jednog prostora do drugog kroz otvoren prozor ili ventilacioni element. Kada se upotrebljavaju ventilacioni otvori, osigurava se stvaranje minimalne razlike u pritiscima u prostorijama, što omogućava ustajalom vazduhu da izađe, odnosno svežem vazduhu da uđe kroz otvor.
Primer ventilacionog elementa, jedan od načina za dotok čistog vazduha
Ventilacija potpomognuta ventilatorima
Ovaj koncept se zasniva na jedva čujnim ventilatorima koji ventiliraju vazduh iz objekta. Ventilacioni elementi integrirani u prozorske otvore/prozore (obično iznad prozora) osiguravaju konstantnu i stabilnu razmenu vazduha.
Prozorska tehnologija
Moderni prozorski sistemi podržavaju ventilaciju objekta. Npr. postoje samoregulirajući ventilacioni sistemi koji su integrisani u PVC prozorske profile. Takođe, postoje i ventilacione jedinice sa podesivim utorima koji se naknadno mogu menjati, ali i prozori koji imaju elektronski kontrolisane ventilatore u svojim okvirima kako bi automatski regulisali izmenu vazduha i ventilaciju.
Ugradnja ventilacionih sistema, mogu se ugraditi u sam okvir prozora koji obezbeđuju ventilaciju
Jednostavna ventilacija
Danas su dostupne mnoge, prikladne, pouzdane i sigurne opcije za ventilaciju, kao što su zasebne ventilacionee jedinice ili moderni prozori sa integrisanim ventilacionim funkcijama. Vaši instalateri prozora vas mogu posavetovati koji je najprikladniji način instalacije vašeg prozora s obzirom na strukturu objekta, odnosno zida.pravilna i profesionalna instalacija je najvažnija. Često, neprofesionalno montirani prozori stvaraju toplotne mostove gde se kasnije stvara kondenzacija. Zato je važno izbeći skupu štetu koja nastaje kao posledica svega navedenog i živeti u zdravoj klimi stanovanja.
Za više informacija pročitajte: http://www.trocal.ba/assets/files/Zdrava%20klima%20stanovanja.pdf